Nakon što je pobegao od kuće Robinzon Kruso doživljava brodolom.Posle napornog plivanja stigao je na pusti otok.Na nasukanom brodu uspio je pronači hranu,piće,oružje,alat,itd.Kada je pretraga broda bila gotova,počeo je sa gradnjom nastambe.Kada je uredio nastambu,pošao je u lov u kojem je ubio jednu kozu.Plašeći se da se ne izgubi u vremenu Robinzon Kruso je napravio kalendar.Iako nezadovoljan svojom situacijom,uvek je nalazio izlaze i rješenja za mnogobrojne probleme.Pošto je imao tintu i papir pisao je događaje na otoku,tj.vodio je dnevnik.Istraživajući otok doživljavao je i razna zadovoljstva.Jedno takvo zadovoljstvo bilo je kada je u šumi pronašao razne vrste voća.U toj šumi je sagradio ljetnikovac.Pošto nije mogao živjeti od mesa i voća,počeo se baviti zemljoradnjom.Da bi odložio svoje prve plodove čak je počeo praviti košare od pruća.Zbog svoje znatiželje čak je obišao i drugu stranu otoka.Uživao je upoznavajući razne vrste ptica. Pošto se u trenucima bolesti počeo moliti, to je obično činio na svoje godišnjice boravka na otoku.Robinzon je uspio sebi napraviti i posuđe.Velika želja za povratkom kući navela ga je na izgradnju čamca.Poslije dugotrajnog i napornog rada,shvatio je da je pogrešio. Čamac je bio jako veliki,te ga nije mogao dogurati do vode.Drugi pokušaj je bio uspešniji.Kada se sa novim čamcem uputio ka pučini, pojavila se struja zbog koje se Robinzon ponovo vratio na otok.Odlučio je uzgajati koze radi mleka.Najveći strah na otoku doživio je kada je ugledao stopu u pijesku. Mislio je da je okružen ljudožderima i u njega se uvukao veliki strah.Kada je skupio snagu i ponovno izišao,naišao je na nešto strašno.Na obali je vidio ljudske lobanje i kosti.Pošto je strah sve više rastao,bio je sretan kad je pronašao pećinu u kojoj se mogao sakriti.Jednoga dana Robinzon je ugledao ljudoždere na obali.Iz zaklona je promatrao njihovo ponašanje.Pojedine su klali,pržili meso i jeli.Veliku nadu je imao kada je ugledao brod na pučini.Nadu je izgubio kada je svojim čamcem doplovio do broda. Brod nije bio usidren već nasukan.Posada broda ili je bila mrtva ili je već napustila brod.Jedne noći Robinson je usnuo neobičan san.Taj san mu se ostvario.Spasio je jednog ljudoždera,koji mu je kasnije postao dobar prijatelj.Iako se Robinson u početku pribojavao,odlučio je preodgojiti ljudoždera Petka.Posle mnogo muke njih dvojica sporazumijevali su se govorom, a i odvikao ga je od ljudskog mesa.Petko je pomagao Robinzonu u svakodnevnim poslovima.Pošto se Petko dobro razumio u drvo,njih dvojica zajedno su napravili čamac.Petko je pomagao Robinsonu u bitkama sa divljacima i gusarima.Najvažnija njihova bitka bila je bitka za brod s kojim su njih dvojica napustili otok.
Danijel Defo je engleski pisac,novinar i pamfletista.Rođen je kao Danijel Fo,sin londonskog mesara Džejmsa Foa,ali je kasnije svom prezimenu dodao „de-",kako bi zvučalo otmenije.Potekao je iz svešteničke porodice.Školovao se u takozvanoj Akademiji za otpadnike od Anglikanske crkve u Newington Green-u.Tamo je dobio praktično obrazovanje,učeći istoriju,geografiju,političke nauke,žive strane jezike i latinski jezik.To se odrazilo na Defoovoj umetničkoj prozi,lišenoj svih knjiških uticaja sem biblijskih.Romane je počeo objavljivati tek sa šezdeset godina,ali je u periodu od svega pet godina,jedan za drugim,objavio znatan broj romana.Najpoznatiji Defoov roman je Robinzon Kruso (1719).To je priča o brodolomniku koji dospeva na pusto ostrvo i u borbi za opstanak doživljava mnoge avanture. Pretpostavlja se da je roman inspirisan doživljajima škotskog mornara Aleksandra Selkirka (engl. Alexander Selkirk),koji je nakon brodoloma nekoliko godina živeo na jednom pacifičkom ostrvu. Postoji još jedna knjiga o Robinzonu,ali ona nikada nije dostigla slavu prve knjige i bila je napisana iz čisto komercijalnih razloga.
